Pregledi komponenti i koraka meta-analize

Globalno, meta-analiza počinje formulisanjem istraživačkih pitanja. Istraživačka pitanja treba testirati na osnovu objavljenih studija. Objavljene studije moraju sadržati dovoljno informacija o veličinu efekta, što je ključno za meta-analizu. Utvrđuju se sveobuhvatni kriterijumi za uključivanje i isključivanje kako bi se odredilo koje studije ispunjavaju uslove za uključivanje u meta-analizu. Podaci se mogu podvrgnuti statističkoj analizi kada se sagledaju veličine efekta i karakteristike studija. Sledeći korak uključuje tumačenje rezultata i pripremu izveštaja za saopšatavanje nalaza (Cheung, 2015).

Sprovođenje meta-analize podrazumeva unapred definisane kriterijume podobnosti, varijable izloženosti, primarne i sekundarne ishode od interesa i plan analize. Veoma su važne pravilne indikacije i metodologije, minimiziranje rizika od pristrasnosti i izbegavanje pogrešnih zaključaka. Meta-analiza se priznaje kao optimalan pristup za objektivno procenjivanje i proučavanje dokaza vezanih za određeno pitanje, pružajući visok nivo dokaza i doprinoseći napretku znanja.

Sen i Yildirim (2022) razlažu proces meta-analize nasledeće korake:

• Formulisanje istraživačkog pitanja i tima: Proces počinje formulisanjem jednostavnog istraživačkog pitanja i okupljanjem istraživačkog tima.
• Osmišljavanje i sprovođenje strategije pretrage: Sistematska strategija pretrage je ključna za pronalaženje svih dostupnih dokaza iz objavljenih i neobjavljenih izvora.
• Selekcija i ekstrakcija podataka: Treba doneti odluku o izboru odgovarajućih studija iz baze prikupljenih studija. Relevantne studije se pregledaju i izvlače se podaci iz njih.
• Kritička ocena i analiza: Treba sprovesti analize kontrole kvaliteta/senzitivnosti. Svaka studija treba da bude kritički ocenjena za potencijalne pristrasnosti, a dokazi treba da budu procenjeni i analizirani.
• Uticajnost izabranih studija treba odrediti i izračunati odvojeno za svaku studiju.
• Podaci treba da se objedine i važno je izračunati sumarnu statistiku, kao i interval poverenja.
• Treba sprovesti dodatne analize (heterogenost, pristrasnost publikacije).
• Treba sprovesti analize moderatora za varijable moderatora.
• Tumačenje rezultata i izvođenje zaključaka (inference) na osnovu njih.
• Izveštavanje i širenje nalaza: O napred navedenim koracima treba da se izvestiti zajedno sa nalazima meta-analize.

Slika 3 prikazuje početnu fazu razvoja pitanja i metodičnog pretraživanja relevantnih studija u primarnoj literaturi (Poglavlje I), kao i fazu prikupljanja podataka iz publikacija, sprovođenje statističkih analiza i prezentovanje i objašnjavanje rezultata (Poglavlje II).

Metode meta-analize značajno su napredovale u poslednjih nekoliko godina (Irsova et al., 2023). Sprovođenje meta-analize konceptualno se ne razlikuje od empirijske studije jer vas ponekad statistički problemi mogu usporiti. Međutim, istraživači obično osmišljavaju studiju s obzirom na svoje statističke sposobnosti ili prate uspostavljen nacrt, koji im omogućava da ponove standardni analitički pristup. Razlika između dobre i loše empirijske studije često se svodi na to da li se postavlja zanimljivo pitanje i na kvalitet i količinu prikupljenih podataka pomoću nepristrasne tehnike uzorkovanja. Isti principi važe i za meta-analizu, gde nedavno razvijene tehnike omogućavaju čvrste zaključke čak i kada se suočavaju sa izazovima u osnovnoj empirijskoj literaturi (Irsova et al., 2023).

Uprkos linearnom izgledu konture procesa (Slika 2), često postoji nesigurnost koja dovodi do ponavljanja određenih koraka. Tokom Poglavlja I, istraživač može smatrati neophodnim da prolazi kroz više ciklusa pretraga opsega, prilagođava istraživačka pitanja i menja protokol i kriterijume pretrage dok ne bude siguran da će sveobuhvatna pretraga dati željene rezultate. Evo kratkog opisa šta svaki korak ovog procesa obuhvata.