Ova procena se može izvršiti korišćenjem različitih pristupa, kao što su npr. spiskovi medicinskih slučajeva Instituta Džoana Bridž (Joanna Bridge Institute). Međutim, u zavisnosti od konkretnih ciljeva konkretnih studija, ova procena je opciona za neke sistematske preglede literature.
Sistematski pregledi koriste rigorozan naučni pristup za temeljnu pretragu i procenu svih dokaza koristeći utvrđene i unapred određene analitičke metode (Komitet za standarde, 2011). Sistematski pregled podrazumeva metodičku pretragu literature kako bi se usaglasile informacije iz različitih studija uz pomoć specifičnog protokola za prevazilaženje problema fokusiranog istraživanja. Ovaj proces ima za cilj da otkrije i iskoristi sve dostupne objavljene i neobjavljene dokaze, pažljivo ih proceni i pruži objektivan rezime za formulisanje dobrih preporuka. Sinteza može biti kvalitativna ili kvantitativna, ali njena definitivna karakteristika je pridržavanje smernica koje omogućavaju ponovljivost. Široka upotreba sistematskih pregleda transformisala je evaluaciju prakse i načina na koji praktičari dobijaju informacije o tome koje intervencije treba primeniti. Tabela 1 prikazuje neke ključne razlike između narativnih i sistematskih pregleda.
Koncept savremenog sistematskog pregleda literature potiče iz rada iz oblasti psihologije objavljenog 1976. Godine (Glass, 1976). Ovaj autor je u ovom radu dao kvantitativni rezime svih studija koje su se bavile procenom efikasnosti psihoterapije (Glass, 1976). Takođe, uveo je termin „meta-analiza“ u obrazovnu psihologiju da bi opisao statističku analizu obimne kolekcije rezultata pojedinačnih studija kako bi integrisao nalaze (Cheung, 2015, str. 44). Danas se sistematski pregledi koriste u različitim naučnim disciplinama. U zdravstvu, međutim, termin „meta-analiza“ prvenstveno se odnosi na kvantitativnu analizu podataka dobijenih pomoću sistematskog pregleda literature. To znači da se sistematski pregledi bez kvantitativne analize u zdravstvu obično ne smatraju meta-analizom, iako ova razlika još uvek nije čvrsto uspostavljena u drugim oblastima. Mi ćemo zadržati ove različite termine, koristeći „meta-analizu“ da označimo statističku analizu podataka prikupljenih tokom sistematskog pregleda literature.
Sistematski pregled literature generalno obuhvata šest značajnih komponenti: pripremu teme, traganje za studijama, pregled studija, izvlačenje podataka, analizu i pripremu izveštaja (Schmid et al., 2020). Svaka komponenta obuhvata više koraka, a dobro obavljen pregled bi trebalo da pažljivo prati svaki od njih (Slika 2).
