Sadržaj, tipovi i izvori

Koje su potencijalne pristrasnosti povezane sa pristrasnošću objavljivanja u meta-analizi?

Pristrasnost objavljivanja nastaje kada je veća verovatnoća da će studije sa značajnim ili pozitivnim rezultatima biti objavljene nego one sa neubedljivim ili negativnim rezultatima, što potencijalno iskrivljuje metaanalitičke nalaze.

Ako meta-analiza ne koristi moderne metode, ona može biti varljiva, kao što dobra meta-analiza može prosvetliti kreatore politike i istraživače. Osnovno pitanje je pristrasnost odabira publikacija i „p-hakovanje“, što se odnosi na manipulisanje analizom podataka sve dok ne proizvede statistički značajne rezultate, ugrožavajući istinitost nalaza. Od 107.000 meta-analiza objavljenih 2022. godine, više od polovine uopšte ne govori o pristrasnosti objavljivanja. Pošto pristrasnost objavljivanja ili p-hakovanje mogu lako da preuveličaju tipičnu prijavljenu veličinu efekta za dva ili više, meta-analize koje ignorišu pristrasnost objavljivanja mogu prouzrokovati više štete nego koristi (Irsova et al., 2023).

Isključivanje neobjavljenih studija pri sistematskim pregledima može dovesti do isključivanja ključnih dokaza i rezultirati pristrasnim, preterano pozitivnim ishodima. Ovo je razlog za veliku zabrinutost, jer su prethodne studije sugerisale da bi meta-analize koje ne uzimaju u obzir sivu literaturu mogle preceniti efikasnost intervencija, potencijalno dovesti do pogrešnih politika i neefikasnih intervencija.

Brojne sofisticirane metode sa čvrstim teorijskim osnovama nedavno su razvijene za rešavanje pristrasnosti izbora publikacija. Ovi pristupi su potvrđeni kroz opsežne Monte Karlo simulacije i primenljivi su u brojnim studijama. Tehnika Trim and Fill, Egerov regresioni test i model selekcije Copas su neke od ovih metoda. Nedavna dostignuća takođe obuhvataju upravljanje uočenom i neopaženom sistematskom heterogenošću u okviru nesigurnosti modela i određenih tipova p-hakovanja*. Zajedno, ova dostignuća metoda predstavljaju suštinske korake napred u razumevanju i tumačenju savremenih istraživanja.

Prilikom sprovođenja meta-analize, ključno je razmotriti različite izvore pristrasnosti koji mogu uticati na zaključke studije. Ovaj temeljni pristup je neophodan da bi se osigurala validnost i pouzdanost nalaza. Uobičajeni izvori pristrasnosti na koje treba obratiti pažnju su:

- Pristrasnost izbora: Ovo se može desiti kada studije ili učesnici nisu odabrani nasumično, što dovodi do iskrivljene reprezentacije populacije.

- Pristrasnost publikacije, takođe poznata kao pristrasnost objavljivanja, nastaje kada se dostupni rezultati sistematski razlikuju od rezultata koji nedostaju, pri čemu se često favorizuju značajni, pozitivni ishode. 

- Pristrasnost učinka i pristrasnost u otkrivanju: Ove pristrasnosti mogu uticati na primenu i ishode intervencija u studijama, utičući na rezultate.

- Pristrasnost u slučaju iscrpljivanja: Ova pristrasnost se javlja kada postoji različit gubitak učesnika iz studijskih grupa, što potencijalno utiče na validnost nalaza.

- Izostavljena promenljiva pristrasnost: Ova pristrasnost može dovesti do iskrivljenih prosečnih procena u meta-analizi, posebno kada se ispravlja pogrešna pristrasnost.

- Pristrasnost objavljivanja u meta-analizama može da uvede niz potencijalnih pristrasnosti, kao što pokazuju sledeći uvidi iz akademskih sažetaka. Ove pristrasnosti, koje mogu značajno uticati na validnost i generalizaciju zaključaka na terenu, predstavljaju ključni fokus istraživanja.

- Uticaj pristrasnosti publikacije: Uticaj pristrasnosti publikacije na metaanalitičke rezultate je ključno pitanje koje se ne može preceniti. To može potencijalno potisnuti nepovoljne studije, čime se rezultati podešavaju u pravcu veštački povoljnih ishoda, što je problem koji istraživanje mora da reši.

– Metode otkrivanja: Predloženi su različiti statistički testovi da bi se otkrila pristrasnost objavljivanja, ali njihova efikasnost zavisi od njihovih pretpostavki o uzroku, što dovodi do različite moći u različitim scenarijima. Iako je pristrasnost objavljivanja priznata u meta-analizama, postoji hitna potreba za formalnom procenom i korekcijom njenih efekata. Trenutno, samo mali procenat meta-analiza pokušava da se pbavi pristrasnošću objavljivanja, što naglašava hitnost ovog pitanja.

• Uticaj na validnost: Prevalencija potencijalne pristrasnosti objavljivanja u meta-analizama, posebno u specifičnim disciplinama, izaziva zabrinutost u pogledu valjanosti i generalizacije zaključaka.
• Metodološki izazovi: Standardne metode meta-analize su podložne pristrasnosti zbog nepotpunog izveštavanja o rezultatima i lošeg kvaliteta studije, i ne postoje jasne smernice za procenu ove pristrasnosti.
• Ograničenja testa: Neki testovi za pristrasnost objavljivanja, kao što su Egerov test i testovi ponderisane regresije, mogu imati naduvane stope grešaka tipa I ili nisku statističku moć, posebno u prisustvu heteroskedastičnosti. Do ove pojave dolazi kada se istraživačke studije sa statistički značajnim nalazima objavljuju češće od onih sa neznačajnim rezultatima. Ključno je imati na umu da bi to moglo da izazove precenjivanje stvarne veličine efekta.

Prema pojedinim autorima (Harrera et al., 2021, Page et al. (2021) važno je razumeti da postoji nekoliko drugih faktora koji mogu da iskrive dokaze u meta-analizi. Ovi faktori mogu imati značajan uticaj i uključuju:

• Pristrasnost citiranja, koja se javlja kada je manje verovatno da će studije sa negativnim ili neubedljivim nalazima, čak i ako su objavljene, biti referencirane u drugoj srodnoj literaturi. To može učiniti izazovnijim pronalaženje ovakvih studija putem pretraživanja referenci.
• Pristrasnost sa vremenskim kašnjenjem: studije sa pozitivnim rezultatima se često objavljuju ranije od onih sa nepovoljnim nalazima. To znači da su nalazi nedavno sprovedenih studija sa pozitivnim nalazima često već dostupni, dok oni sa neznačajnim rezultatima nisu.
• Pristrasnost višestrukih publikacija: postoji verovatnoća da će rezultati „uspešnih” studija biti prijavljeni u nekoliko članaka u časopisima, što olakšava pronalaženje bar jednog od njih. Praksa izveštavanja o nalazima studije u nekoliko članaka je takođe poznata kao taktika „rezanja salame“.
• Jezička pristrasnost: U većini disciplina, primarni jezik na kom se objavljuju dokazi je engleski. Publikacije na drugim jezicima se ređe pronalaze, posebno kada je istraživačima potreban prevod da bi razumeli sadržaj. Mogućnost pristrasnosti postoji kada se studije na engleskom sistematski razlikuju od onih objavljenih na drugim jezicima.
• Pristrasnost izveštavanja o ishodima: mnoge studije i eksperimentalni nacrti mere više od jednog ishoda od interesa. Neki naučnici koriste ovo tako što samo otkrivaju rezultate koji podržavaju njihovu hipotezu i zanemaruju one koji je ne potvrđuju. Ovo takođe može dovesti do pristrasnosti: tehnički gledano, studija je objavljena, ali njen (nepovoljan) rezultat će i dalje nedostajati u meta-analizi jer nije saopšten.

* Manipulacija analizom podataka sve dok ne proizvede statistički značajne rezultate, ugrožavajući istinitost nalaza