2. NACRTI MEŠOVITOG ISTRAŽIVANJA

„Mešovito istraživanje je vrsta istraživanja u kojoj istraživač ili tim istraživača kombinuje elemente kvalitativnog i kvantitativnog istraživačkog pristupa (npr. kvalitativna i kvantitativna gledišta, metode prikupljanja podataka, analize, tehnike izvođenja zaključaka) u cilju šireg i dubljeg razumevanja ili pojašnjenja“ (Johnson et al. 2007, str. 123).

Mešovito istraživanje sve više dobija na popularnosti u društvenim naukama jer kombinuje dobre strane i kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja pri rešavanju složenih društvenih problema, koje ni kvalitativni ni kvantitativni pristup sam po sebi ne može adekvatno da reši, dok njihova kombinovana upotreba omgućava šire razumevanje istraživanog problema (Creswell, 2009, str. 188). Dakle, mešoviti istraživački nacrt karakteriše kombinacija najmanje jedne kvalitativne i jedne kvantitativne komponente istraživanja (Schoonenboom & Johnson, 2017, str. 108).

Najčešće korišćeni sistem simbola u mešovitom istraživanju je sistem u kom su komponente označene kao qual i quan (ili QUAL i QUAN ako treba istaći primat) za kvalitativno i kvantitativno istraživanje (Morse, 1991). Znak plus (+) se odnosi na istovremenu primenu komponenti, a strelica (→) se odnosi na sekvencijalnu primenu komponenti. Da bi se istakao podjednak značaj obe istraživačke tradicije, svaka skraćenica sadrži jednak broj slova, a to je četiri (Schoonenboom & Johnson, 2017, str. 108).

Prilikom sprovođenja mešovitog istraživanja potrebno je uzeti u obzir nekoliko osnovnih karakteristika, a to su: cilj kombinovanja metoda, teorijski podsticaj, vremenski raspored, tačka integracije, tipologija i stepen složenosti (Schoonenboom & Johnson, 2017, str. 109).

• Cilj: opšti cilj mešovitog istraživačkog nacrta je da proširi i potkrepi zaključke istraživanja i na taj način pruži doprinos postojećoj literaturi. Mešovito istraživanje bi trebalo da bude dovoljno kvalitetno da odgovori na istraživačka pitanja i dostigne legitimnost višestruke validacije (Johnson & Christensen, 2017), zahvaljujući relevantnoj kombinaciji validnosti kvantitativnih, kvalitativnih i mešovitih pristupa u svakom istraživanju. Na osnovu analize nacrta mešovitog istraživanja, izvršena je klasifikacija ciljeva njegove primene koja je opšte prihvaćena (Green, Caracelli & Graham, 1989). Ona obuhvata:
• triangulaciju – udruživanje rezultata dobijenih primenom kvantitativne i kvalitativne metodologije radi njihovog povezivanja, potvrđivanja i usaglašavanja;
• komplementarnost – dublje razumevanje, potpunije objašnjenje, ilustrovanje, razumevanje rezultata do kojih se došlo primenom jedne metodologije uz pomoć rezultata dobijenih primenom druge metodologije;
• razvoj – korišćenje rezultata do kojih se došlo primenom jedne metodologije za pripremu ili obezbeđivanje podataka za primenu druge metodologije u pogledu uzorkovanja, sprovođenja istraživanja, odlučivanja o načinu merenja, a sve u cilju daljeg razvoja znanja.
• inicijaciju – nastojanje da se otkriju paradoksi ili protivurečnosti, nove perspektive primenjenih okvira i da se shodno tome redefinišu pitanja i rezultati dobijeni uz pomoć jedne metodologije u skladu sa pitanjima ili rezultatima dobijenim pomoću druge metodologije;
• ekspanziju – nastojanje da se proširi obim istraživanja primenom različitih metodologija na različite komponente istraživanja (Schoonenboom & Johnson, 2017, str. 110).

Važno je da istraživač započne istraživanje sa najmanje jednim istraživačkim pitanjem, pa da zatim pažljivo razmotri koja je svrha kombinovanja. Mešovito istraživanje se može koristiti za ispitivanje različitih aspekata jednog istraživačkog pitanja, a mogu se koristiti i odvojena, ali povezana kvalitativna i kvantitativna istraživačka pitanja. Ipak, kombinovanje metoda, metodologija i/ili paradigmi pomaže da se odgovori na istraživačka pitanja i unapređuje istraživački nacrt. Potpunije i bogatije informacije će se dobiti uz pomoć mešovitog istraživačkog nacrta.

• Teorijski podsticaj: mešovito istraživanje može imati tri različita podsticaja (Johnson et al., 2007):
• kvalitativno dominantno (ili kvalitativno vođeno) mešovito istraživanje je tip mešovitog istraživanja u kom se istraživač oslanja na kvalitativni pristup istraživanju, a istovremeno je svestan da dodavanje kvantitativnih podataka i pristupa može doneti koristi istraživačkom projektu.
• kvantitativno dominantno (ili kvantitativno vođeno) mešovito istraživanje je tip mešovitog istraživanja u kome se istraživač oslanja na kvantitativni pristup procesu istraživanja, dok istovremeno uviđa da dodavanje kvalitativnih podataka i pristupa može doneti koristi istraživačkom projektu.
• sredina (kvalitativno-kvantitativnog) kontinuuma, odnosno ravnopravan status, pogodan je za osobu koja želi da se bavi mešovitim istraživanjem. Ovaj istraživač kao polaznu tačku uzima logiku i filozofiju mešovitog istraživanja. Istraživači koji se bave mešovitim istraživanjem veruju da će kvalitativni i kvantitativni podaci i pristupi rasvetliti većinu, ako ne i sva istraživačka pitanja. Istraživanje ravnopravnog statusa se najlakše sprovodi kada je istraživački tim sastavljen od istraživača koji se bave kvalitativnim, kvantitativnim i mešovitim istraživanjem, koji kontinuirano komuniciraju i sprovode istraživanje sa jednim zajedničkim ciljem (Schoonenboom & Johnson, 2017, str. 113).

• Vremenski raspored: postoje dva aspekta - simultanost i zavisnost (Gost, 2013). Simultanost pruža osnovu za pravljenje razlike između istovremenih i sekvencijalnih nacrta. U sekvencijalnom nacrtu, kvantitativna komponenta prethodi kvalitativnoj i obrnuto. U istovremenom nacrtu, obe komponente se izvode (skoro) istovremeno. U Istovremenost je označena znakom „+“ između komponenti (npr. QUAL + quan), dok je sekvencijalnost označena znakom „→“ (QUAL → quan) (Morse, 1991). Moguće je paralelno prikupljati podatke pomoću intervjua i ankete i u tom slučaju bi istraživačke aktivnosti bile istovremene. Intervju je moguće sprovesti i nakon prikupljanja anketnih podataka (ili obrnuto) i u tom slučaju se istraživačke aktivnosti obavljaju sekvencijalno. Drugi aspekt vremenskog rasporeda je zavisnost. Dve komponente istraživanja su međusobno zavisne ako sprovođenje druge komponente zavisi od rezultata analize podataka dobijenih tokom sprovođenja prve komponente. Dve komponente istraživanja su nezavisne ako realizacija jedne komponente ne zavisi od rezultata dobijenih analizom podataka u okviru druge komponente. Istraživač obično može da bira da li će analize podataka vršiti odvojeno (nezavisno) ili ne. Istraživač može analizirati podatke prikupljene uz pomoć intervjua i podatke prikupljene pomoću upitnika odvojeno i u tom slučaju bi istraživačke aktivnosti bile nezavisne. Takođe, moguće je pitanja za intervju formulisati na osnovu rezultata analize podataka prikupljenih pomoću upitnika (ili obrnuto) i u tom slučaju se istraživačke aktivnosti odvijaju zavisno. Na istraživaču je da utvrdi da li je za dobijanje odgovora na određeno istraživačko pitanje ili skup istraživačkih pitanja u konkretnoj situaciji potreban istovremeno-zavisan, istovremeno-nezavisan nacrt, sekvencijalno-zavisan ili sekvencijano nezavisan nacrt.

• Tačka integracije: svako mešovito istraživanje u pravom smislu te reči ima najmanje jednu tačku integracije koja se naziva tačka interfejsa (Morse & Neihaus, 2009; Niehaus, 2009; Guest, 2013), u kojoj se spajaju kvalitativne i kvantitativne komponente. Postojanje jedne ili više tačaka integracije je specifična karakteristika istraživačkog nacrta zasnovanog na više komponenti. To je trenutak u kom se komponente „mešaju“, pa otuda i naziv „mešovito istraživanje“. Međutim, izraz „mešanje“ dovodi u zabludu jer komponente nisu prosto pomešane, već se moraju veoma pažljivo integrisati. Određivanje tačke integracije, kao i načina na koji će rezultati biti integrisani važna je, ako ne i najvažnija odluka prilikom upotrebe mešovitog istraživačkog nacrta (Schoonenboom & Johnson, 2017, str. 115). Neki od osnovnih načina integracije komponenti su sledeći:
• spajanje dva skupa podataka,
• prikupljanje drugog skupa podataka nakon završene analize prvog skupa podataka,
• ugrađivanje skupa podataka u veći nacrt ili proceduru,
• korišćenje okvira (teorijskog ili programskog) za povezivanje skupova podataka (Cresvell & Clark, 2011, str. 76).

Kresvel (Creswell, 2009) daje pregled šest glavnih, najčešće korišćenih nacrta mešovitog istraživanja, u koje spadaju:

• Sekvencijalni eksplanatorni nacrt

Ovaj nacrt je pogodan za istraživače sa posebnom sklonošću ka kvantitativnom istraživanju. Nakon prikupljanja i analize kvantitativnih podataka sledi prikupljanje i analiza kvalitativnih podataka, koje se nadograđuju na rezultate analize početnih kvantitativnih podataka. Obično se koristi kada iz kvantitativnih analiza proizađu neočekivani rezultati, pa se pristupa prikupljanju kvalitativnih podataka da bi se detaljnije ispitali iznenađujući rezultati kvantitativne analize. Ovaj nacrt je jednostavan za sprovođenje jer se sve aktivnosti odvijaju u dve odvojene faze, pa ga je samim tim lako i predstaviti i saopštiti rezultate.

• Sekvencijalni eksplorativni nacrt

Prvo se prikupljaju i analiziraju kvalitativni podaci, a zatim sledi prikupljanje i analiza kvantitativnih podataka, koja se zasniva na rezultatima prve, kvalitativne faze. Kvantitativni podaci i rezultati pomažu u tumačenju kvalitativnih nalaza, a cilj je da se neki fenomen istraži na samom početku. Prikladno je za testiranje elemenata nove teorije koja je nastala kao rezultat kvalitativne faze, kao i za generalizaciju dobijenih rezultata na različite uzorke ili kada je potrebno razviti novi istraživački instrument.

• Sekvencijalni transformativni nacrt

To je dvofazni projekat, ali sa teorijskim okvirom kao što je pol ili rasa koji objedinjuje sekvencijalne procedure. Početna faza može biti ili kvalitativna ili kvantitativna, a nakon nje sledi druga faza, takođe ili kvalitativna ili kvantitativna, koja se nadovezuje na prethodnu fazu. Teorijski okvir oblikuje istraživačko pitanje, koje ima za cilj istraživanje nekog problema i usmerava istraživanje.

Sekvencionalni nacrti su vizuelno predstavljeni na Slici 2.

• Istovremena triangulacija

Istraživač istovremeno prikuplja i kvantitativne i kvalitativne podatke, a zatim upoređuje dve baze podataka da bi utvrdio da li postoji neka podudarnost, razlika ili njihova kombinacija. U ovom nacrtu se kvantitativna i kvalitativna metodologija koriste odvojeno, kao način da se slabosti svojstvene jednoj metodologiji nadomeste jakim stranama druge metodologije (ili obrnuto, snaga jedne pojačava snagu druge metodologije). Kombinovanje metodologija u okviru ovog nacrta, koje se obično vrši u odeljku posvečenom tumačenju rezultata ili diskusiji, zapravo predstavlja spajanje podataka (tj. transformaciju jedne vrste podataka u drugu vrstu podataka da bi se mogle lako porediti) ili integraciju ili upoređivanje rezultata dva baze podataka paralelno u diskusiji. Zbog istovremenog prikupljanja podataka, vremensko trajanje prikupljanja podataka je kraće u odnosu na bilo koji sekvencijalni pristup, jer se i kvalitativni i kvantitativni podaci prikupljaju u isto vreme na mestu istraživanja. Ovaj nacrt ima i niz ograničenja. Adekvatno proučavanje neke pojave pomoću dve odvojene metode zahteva veliki trud i veliku stručnost. Takođe, upoređivanje rezultata dve analize u kojima se koriste različiti oblici podataka može biti komplikovano.

• Istovremeni ugrađeni nacrt

I kvalitativni i kvantitativni podaci se prikupljaju istovremeno, ali kod ovog nacrta postoji primarni metod koji usmerava istraživački projekat i sekundarna baza podataka koja ima pomoćnu ulogu u procedurama. S obzirom na manji prioritet, sekundarna metoda (kvalitativna ili kvantitativna) je ugrađena ili ugnežđena unutar dominantne metode (kvalitativne ili kvantitativne). Mešanje podataka prikupljenih pomoću ove dve metode se obično radi da bi se integrisali podaci i jedan izvor podataka uporedio sa drugim, što se obično postiže u odeljku posvećenom diskusiji. Međutim, podaci se i ne moraju upoređivati, već se mogu prikazati odvojeno, kao dve različite slike koje pružaju sveobuhvatno objašnjenje problema.

• Istovremeni transformativni nacrt

Usmerava ga specifična teorijska perspektiva koju istraživač koristi, a podrazumeva  istovremeno prikupljanje i kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Ova perspektiva može biti zasnovana na ideologijama kao što su kritička teorija, zagovaranje nekog gledišta, participativno istraživanje ili neki konceptualni ili teorijski okvir. Ova perspektiva se ogleda u svrsi ili istraživačkim pitanjima. To je pokretačka snaga svih metodoloških izbora, kao što je definisanje problema, određivanje nacrta i izvora podataka, analiza, tumačenje i saopštavanje rezultata. Odabir istovremenog nacrta, bilo da je u pitanju triangulacija ili uklapanje, vrši se da bi se omogućila takva perspektiva.

Konkurentni nacti  su vizuelno predstavljeni na Slici 3.

Creswell, J. W. (2009). Research design qualitative, quantitative, and mixed methods approaches. Sage.

Greene, J. C., Caracelli, V. J., & Graham, W. F. (1989). Toward a conceptual framework for mixed-method evaluation designs. Educational Evaluation and Policy Analysis, 11(3), 255–274.

Guest, G. (2013). Describing mixed methods research: An alternative to typologies. Journal of Mixed Methods Research, 7(2), 141–151.

Johnson, R. B., & Christensen, L. B. (2017). Educational Research: Quantitative, qualitative, and mixed approaches. Sage.

Morse J. M. (1991). Evaluating qualitative research. Qualitative Health Research, 1(3), 283–286.

Morse J. M. & Niehaus, L. (2009). Mixed method design: Principles and procedures. Left Coast Press Inc.

Schoonenboom, J., & Johnson, R. B. (2017). How to construct a mixed methods research design. Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie, 69(2), 107–131.