Kresvel (Creswell, 2009) daje pregled šest glavnih, najčešće korišćenih nacrta mešovitog istraživanja, u koje spadaju:
Ovaj nacrt je pogodan za istraživače sa posebnom sklonošću ka kvantitativnom istraživanju. Nakon prikupljanja i analize kvantitativnih podataka sledi prikupljanje i analiza kvalitativnih podataka, koje se nadograđuju na rezultate analize početnih kvantitativnih podataka. Obično se koristi kada iz kvantitativnih analiza proizađu neočekivani rezultati, pa se pristupa prikupljanju kvalitativnih podataka da bi se detaljnije ispitali iznenađujući rezultati kvantitativne analize. Ovaj nacrt je jednostavan za sprovođenje jer se sve aktivnosti odvijaju u dve odvojene faze, pa ga je samim tim lako i predstaviti i saopštiti rezultate.
Prvo se prikupljaju i analiziraju kvalitativni podaci, a zatim sledi prikupljanje i analiza kvantitativnih podataka, koja se zasniva na rezultatima prve, kvalitativne faze. Kvantitativni podaci i rezultati pomažu u tumačenju kvalitativnih nalaza, a cilj je da se neki fenomen istraži na samom početku. Prikladno je za testiranje elemenata nove teorije koja je nastala kao rezultat kvalitativne faze, kao i za generalizaciju dobijenih rezultata na različite uzorke ili kada je potrebno razviti novi istraživački instrument.
To je dvofazni projekat, ali sa teorijskim okvirom kao što je pol ili rasa koji objedinjuje sekvencijalne procedure. Početna faza može biti ili kvalitativna ili kvantitativna, a nakon nje sledi druga faza, takođe ili kvalitativna ili kvantitativna, koja se nadovezuje na prethodnu fazu. Teorijski okvir oblikuje istraživačko pitanje, koje ima za cilj istraživanje nekog problema i usmerava istraživanje.
Sekvencionalni nacrti su vizuelno predstavljeni na Slici 2.
Istraživač istovremeno prikuplja i kvantitativne i kvalitativne podatke, a zatim upoređuje dve baze podataka da bi utvrdio da li postoji neka podudarnost, razlika ili njihova kombinacija. U ovom nacrtu se kvantitativna i kvalitativna metodologija koriste odvojeno, kao način da se slabosti svojstvene jednoj metodologiji nadomeste jakim stranama druge metodologije (ili obrnuto, snaga jedne pojačava snagu druge metodologije). Kombinovanje metodologija u okviru ovog nacrta, koje se obično vrši u odeljku posvečenom tumačenju rezultata ili diskusiji, zapravo predstavlja spajanje podataka (tj. transformaciju jedne vrste podataka u drugu vrstu podataka da bi se mogle lako porediti) ili integraciju ili upoređivanje rezultata dva baze podataka paralelno u diskusiji. Zbog istovremenog prikupljanja podataka, vremensko trajanje prikupljanja podataka je kraće u odnosu na bilo koji sekvencijalni pristup, jer se i kvalitativni i kvantitativni podaci prikupljaju u isto vreme na mestu istraživanja. Ovaj nacrt ima i niz ograničenja. Adekvatno proučavanje neke pojave pomoću dve odvojene metode zahteva veliki trud i veliku stručnost. Takođe, upoređivanje rezultata dve analize u kojima se koriste različiti oblici podataka može biti komplikovano.
I kvalitativni i kvantitativni podaci se prikupljaju istovremeno, ali kod ovog nacrta postoji primarni metod koji usmerava istraživački projekat i sekundarna baza podataka koja ima pomoćnu ulogu u procedurama. S obzirom na manji prioritet, sekundarna metoda (kvalitativna ili kvantitativna) je ugrađena ili ugnežđena unutar dominantne metode (kvalitativne ili kvantitativne). Mešanje podataka prikupljenih pomoću ove dve metode se obično radi da bi se integrisali podaci i jedan izvor podataka uporedio sa drugim, što se obično postiže u odeljku posvećenom diskusiji. Međutim, podaci se i ne moraju upoređivati, već se mogu prikazati odvojeno, kao dve različite slike koje pružaju sveobuhvatno objašnjenje problema.
Usmerava ga specifična teorijska perspektiva koju istraživač koristi, a podrazumeva istovremeno prikupljanje i kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Ova perspektiva može biti zasnovana na ideologijama kao što su kritička teorija, zagovaranje nekog gledišta, participativno istraživanje ili neki konceptualni ili teorijski okvir. Ova perspektiva se ogleda u svrsi ili istraživačkim pitanjima. To je pokretačka snaga svih metodoloških izbora, kao što je definisanje problema, određivanje nacrta i izvora podataka, analiza, tumačenje i saopštavanje rezultata. Odabir istovremenog nacrta, bilo da je u pitanju triangulacija ili uklapanje, vrši se da bi se omogućila takva perspektiva.
Konkurentni nacti su vizuelno predstavljeni na Slici 3.
