Kvalitativna anketa

Kvalitativne ankete koriste pitanja otvorenog tipa pomoću kojih se dolazi do dugačkih, pisanih odgovora sa ciljem da se otkriju mišljenja, iskustva, narativi ili iskazi. One su često korisna prethodnica intervjuima ili fokus grupama jer pomažu da se otkriju teme ili pitanja koja bi trebalo dublje istražiti. Glavni cilj kvalitativnog istraživanja nije utvrđivanje učestalosti, srednjih vrednosti ili drugih parametara, već utvrđivanje raznolikosti neke teme od interesa unutar date populacije – to je studija raznolikosti, a ne distribucije, u nekoj populaciji (Jansen, 2010).

Kvalitativna istraživanja mogu biti induktivna (otvorena) ili deduktivna (unapred strukturirana). U induktivnim istraživanjima relevantni objekti/teme, dimenzije i kategorije se otkrivaju kroz interpretaciju neobrađenih podataka, dok se u deduktivnim istraživanjima prethodno definiše različitost koja se proučava, a cilj deskriptivne analize je samo da se vidi koja od predhodno definisanih karakteristika postoji empirijski u populaciji koja se proučava. Iako kvalitativni istraživači izjednačavaju kvalitativno istraživanje sa indukcijom, Jansen (2010) podvlači da se unapred strukturirana istraživanja fokusirana na analizu diverziteta, a ne na numeričku distribuciju, takođe smatraju kvalitativnim istraživanjem.

Kako je cilj kvalitativnog istraživanja proučavanje raznovrsnosti fenomena u ciljnoj populaciji, uzorak diverziteta treba da bude ciljano odabran, kako bi se obuhvatile sve postojeće varijante fenomena (zasićenost).

Prikupljanje podataka se uglavnom vrši ispitivanjem ljudi, pri čemu istraživač želi da sazna o odnosima između karakteristika kategorija, kako bi objasnio raznolikost u predmetu proučavanja. Tri glavne metode sprovođenja kvalitativnih istraživanja su sledeće:

• ankete licem u lice – istraživač postavlja učesniku jedno ili više otvorenih pitanja i posmatra reakcije učesnika, što mu omogućava da postavlja dodatna pitanja kako bi dobio detaljniji odgovor. Ove ankete se audio snimaju i transkribuju.
• telefonske ankete – istraživač postavlja učesniku jedno ili više pitanja, ali ne može da vidi njegove izraze lica ili ponašanje, tako da propušta potencijalne signale za postavljanje dodatnih pitanja.
• onlajn ankete – otvorena pitanja se prezentuju učesnicima u pisanoj formi putem e-pošte, često zajedno sa kvantitativnim istraživačkim pitanjima na istu temu. Neke kontekstualne informacije ili ključne definicije mogu biti date kako bi se dormirala percepcija pitanja od strane učesnika. Obično se dobijaju različiti odgovori (od kratkih do detaljnih, nejasnih).

Prednost ankete u odnosu na intervju se odnosi na činjenicu da se može ispitati mnogo ljudi u isto vreme; može se slati imejlom i na taj način se mogu prikupljati podaci iz šireg regiona. Takođe je isplativa. Međutim, pouzdanost odgovora zavisi od iskrenosti ispitanika, dok pitanja mogu biti obmanjujuća/usmeravajuća, odnosno mogu navoditi na odgovore koji nisu suštinski značajni za predmet istraživanja. Pitanja moraju biti što neutralnija da ne bi otkrila očekivanja istraživača. 

Da bi se osigurao uspeh ankete, važno je učtivo opisati njenu svrhu na vrhu upitnika. Treba istaći činjenicu da je anketa anonimna, kao i činjenicu da će se odgovori koristiti samo u istraživačke svrhe, te da cilj upitnika nije provera znanja ispitanika i stoga nema tačnih ili netačnih odgovora. Važno je napomenuti da ispitanici treba da budu slobodni u iskazivanju svog mišljenja ili stava.