Protokol ili zapisnik predstavlja rezultat intervjuisanja. To je dokument koji sadrži informacije dobijene tokom intervjua. Opšti podaci o ispitaniku, ispitanicima, vremenu i mestu održavanja intervjua daju se u zaglavlju protokola, dok je u desnom uglu dat naziv istraživačkog projekta u okviru kog je obavljeno intervjuisanje.
Sadržaj intervjua zavisi od vrste intervjua. Ako je intervju strukturiran, ispitanici odgovaraju na pitanja, a ispitivač zapisuje odgovore, što znači da ispitivač ima zapisnik ispred sebe, dok u slučaju nestrukturiranog intervjua, ispitivač obično nema protokol ispred sebe i na taj način uspostavlja dobar odnos sa ispitanicima. Odgovori se beleže naknadno, najbolje odmah nakon intervjua kako bi se sprečilo zaboravljanje. Intervju se može i snimiti, što je izuzetno korisno jer se tada odgovori ne mogu zaboraviti. Iako se snimanjem zvuka neke informacije kao što su neverbalni znaci neizbežno gube, ono se češće koristi od video snimanja jer je manje nametljivo i lakše za izvođenje, dok nema razlike u složenosti analize podataka (Dörnyei, 2007, str. 139).
Protokol sadrži ciljeve intervjua, plan sa unapred definisanim trajanjem intervjua, uputstva o taktici intervjua itd. Trebalo bi da postoji prostor za beleške na samom protokolu, gde ispitivač beleži svoje utiske o ispitanicima, npr. da li pokazuju znake umora, imaju odbojan stav itd (Mužić, 1977, pp. 252–259).
