Fenomenološko istraživanje

Kao i u utemeljenoj teoriji, prikuplja se mišljenje većeg broja učesnika, ali umesto izvođenja teorije na osnovu prikupljenih podataka, fenomenolozi opisuju šta je zajedničko za sve učesnike dok proživljavaju neki fenomen, sa ciljem da njihova iskustva u vezi sa fenomenom svedu na opis univerzalne suštine. Dakle, cilj nije objašnjenje ili analiza, već opis suštine ljudskog iskustva koje oni svakodnevno stiču, što od istraživača zahteva ograđivanje ili, što je moguće više, ostavljanje ličnog iskustva po strani kako bi iz nove perspektive pristupili izučavanom fenomenu (Creswell, 2007, str. 59). Ovaj postupak obuhvata sledeće korake:

• definisanje fenomena;
• istraživači preispituju sopstvena iskustva u vezi sa fenomenom i  utvrđuju šta očekuju da otkriju, a zatim sve ove ideje svesno ostavljaju po strani, ograđujući se na taj način sa ciljem da budu što objektivniji i sagledaju neko iskustvo iz perspektive osobe koja je to iskustvo doživela;
• odabir učesnika koji su iskusili ispitivani fenomen. Preporučuje se intervjuisanje od 5 do 25 osoba;
• prikupljanje podataka, najčešće putem intervjua, a učesnici mogu i da pišu o svojim iskustvima. Prema Mustakasu (Moustakas, 1994), postoje dva široka, opšta pitanja koja se moraju postaviti da bi se sprovelo fenomenološko istraživanje: (1) Kakva su Vaša iskustva u vezi sa fenomenom? (2) Koji konteksti ili koje situacije su posebno uticali na Vaš doživljaj fenomena? Naravno, ova pitanja mogu biti praćena drugim otvorenim pitanjima;
  • analiza podataka – isticanje značajnih izjava, rečenica ili citata, koji pomažu da se iskustvo razume;
  • sažimanje ovih izjava u šire teme, zatim vraćanje na transkripte da bi se teme bliže sagledale;
  • opisivanje suštine iskustva, odnosno zajedničkih iskustava proučavanih pojedinaca (Creswell et al., 2007, str. 255).