Prema Kresvelu (Creswell, 2009), u kvalitativnoj studiji ispitivači navode istraživačka pitanja, a ne ciljeve. Ova istraživačka pitanja imaju dva oblika: centralno pitanje i sa njim povezana potpitanja. Centralno pitanje je uopšteno pitanje koje zahteva istraživanje centralnog fenomena ili koncepta u studiji. Ispitivač postavlja ovo pitanje u skladu sa novonastajućom metodologijom kvalitativnog istraživanja, kao opšte pitanje kako se ne bi ograničilo istraživanje. Da bismo došli do ovog pitanja, trebalo bi da se zapitamo: „Koje je najopštije pitanje koje mogu da postavim u istraživanju?“ Za istraživače početnike, koji su obučeni za kvantitativna istraživanja, ovaj pristup bi mogao biti komplikovan jer su navikli na obrnut pristup: definisanje specifičnih, užih pitanja ili hipoteza zasnovanih na nekoliko varijabli. U kvalitativnom istraživanju namera je da se istraži kompleksan skup faktora koji okružuju centralni fenomen i da se predstave različite perspektive ili značenja iz ugla učesnika.
Kresvel (Creswell, 2009) takođe daje smernice za pisanje opširnih, kvalitativnih istraživačkih pitanja:
- Postavite jedno ili dva centralna pitanja nakon čega sledi ne više od pet do sedam potpitanja. Nekoliko potpitanja prati svako opšte centralno pitanje; potpitanja sužavaju fokus studije, ali ostavljaju otvorena pitanja. Potpitanja, zauzvrat, mogu postati konkretna pitanja koja se koriste tokom intervjua (ili prilikom posmatranja ili izučavanja dokumenata). Prilikom izrade protokola ili vodiča za intervju, istraživač može postaviti pitanje „za probijanje leda“ na početku, na primer, nakon čega sledi pet ili više potpitanja u istraživanju. Intervju bi se zatim završio dodatnim pitanjem kojim se zaokružuje ili rezimira istraživanje ili pitanjem: „Kome da se obratim da saznam više o ovoj temi?“ (Asmussen & Creswell, 1995).
- Povezati centralno pitanje sa specifičnom kvalitativnom strategijom istraživanja. Na primer, specifičnost pitanja u etnografiji u ovoj fazi istraživanja razlikuje se od onih u drugim kvalitativnim strategijama. U etnografskom istraživanju, Spredli (Spradley, 1980) je unapredio taksonomiju etnografskih pitanja, koja podrazumeva mini obilazak grupe koja deli kulturu, njihova iskustva, upotrebu maternjeg jezika, razlike u odnosu na druge kulturne grupe i pitanja za proveru tačnosti podataka. U kritičkoj etnografiji, istraživačka pitanja mogu se nadovezati na korpus postojeće literature. Ova pitanja postaju radne smernice, a ne istine koje treba dokazati (Thomas, 1993, str. 35). S druge strane, u fenomenologiji pitanja mogu biti široko postavljena, bez posebnog pozivanja sa postojećom literaturom ili tipologijom pitanja. Postavljaju se pitanja o tome šta su učesnici iskusili i o kontekstima ili situacijama u kojima su to iskusili (Moustakas, 1994). U utemeljenoj teoriji, pitanja mogu biti usmerena ka generisanju teorije nekog procesa. U kvalitativnoj studiji slučaja, pitanja se mogu odnositi na opis slučaja i teme koje proizlaze iz proučavanja.
- Započeti istraživačka pitanja rečima ŠTA ili KAKO, koje nagoveštavaju otvorenost pristupa u ovom nacrtu. Reč ZAŠTO često implicira da istraživač pokušava da objasni zašto se nešto dešava, a to ukazuje na uzročno-posledični tip razmišljanja, koji se vezuje za kvantitativno istraživanje, umesto otvorenijeg stava kvalitativnog istraživanja u nastajanju.
- Fokusirati se na jednu pojavu ili koncept. Kako se studija razvija tokom vremena, pojaviće se faktori koji mogu uticati na ovaj jedinstveni fenomen, ali treba započeti studiju sa jednim fokusom koji će se istražiti do detalja.
- Koristiti više glagole koji se odnose na proces istraživanja i ne usmeravaju na nešto konkretno, umesto smernica koje se vezuju za kvantitativno istraživanje, kao što su: uticati, odrediti, izazvati i odnositi se. Koristite glagole koji prenose smisao novog nacrta:
- otkriti (npr. utemeljenu teoriju);
- nastoje da razumeju (npr. etnografija);
- istražiti proces (npr. studija slučaja);
- opisati iskustva (npr. fenomenologija);
- saopštiti priče (npr. narativno istraživanje).
- Očekivati da se istraživačka pitanja razvijaju i menjaju tokom istraživanja u skladu sa pretpostavkama novog nacrta. U kvalitativnim studijama, pitanja se stalno revidiraju i preformulišu (kao u studijama utemeljene teorije). Ovaj pristup može biti problematičan za pojedince koji su navikli na kvantitativne nacrte, u kojima istraživačka pitanja ostaju fiksna tokom istraživanja.
- Koristite otvorena pitanja bez pozivanja na literaturu ili teoriju osim ako nije drugačije naznačeno kvalitativnom strategijom istraživanja.
- Ako su neophodne pitanja zatvorenog tipa, koja se smatraju kvantitativnim (npr. ocena nečega/zadovoljstvo nečim na datoj skali), treba dodati polje za tekst koji pruža dodatne komentare o tome zašto je određena ocena izabrana, čime se obezbeđuje kvalitativni uvid zajedno sa odgovarajućim kvantitativnim odgovorima na istraživačka pitanja.
- Navesti učesnike i mesto sprovođenja istraživanja, ako takve informacije nisu date.
- Uveriti se da su istraživačka pitanja etička i nepristrasna (uvek je dobro da druga osoba proveri da li postoji nesvesna pristrasnost).
- Razmotriti jezik koji se koristi i uveriti se da je jasan i lak za razumevanje. Zbog toga treba izbegavati žargon, akronime i preterano stručan jezik.
Uradite kviz i testirajte svoje znanje o kvalitativnom istraživanju:
https://take.quiz-maker.com/QCVDKOK00
