Poglavlje 2. KVALITATIVNA ISTRAŽIVANJA

Cilj 1 – Definisati kvalitativno istraživanje.

Cilj 2 – Istaknuti karakteristične karakteristike kvalitativnog istraživanja.

Cilj 2 – Objasniti upotrebu kvalitativne teorije.

Cilj 3 – Obezbediti smernice o tome kako da napišete kvalitativna istraživačka pitanja.

„Kvalitativno istraživanje polazi od pretpostavki, pogleda na svet, moguće primene teorijskih okvira i proučavanja istraživačkih problema i ispituje značenje koje pojedinci ili grupe pripisuju društvenom problemu. Pri proučavanju problema, istraživači koji se bave kvalitativnim istraživanjem koriste novi, kvalitativni pristup istraživanju, prikupljaju podatke u prirodnom okruženju vodeći računa o ljudima i mestima koja se proučavaju, analiziraju podatke uz pomoć induktivne metode i otkrivaju obrasce ili teme. Konačni pisani izveštaj ili prezentacija obuhvata mišljenje učesnika, promišljanje istraživača i kompleksan opis i tumačenje problema, a poziva se i na literaturu ili signalizira poziv na akciju” (Creswell, 2007, str. 37).

Navedena definicija obuhvata sve glavne karakteristike kvalitativnog istraživanja, a to su:

1) Prirodno okruženje – podaci se prikupljaju na terenu ili na mestu gde se učesnici suočavaju sa problemom koji se proučava tako što istraživači razgovaraju direktno sa ljudima i posmatraju kako se ljudi ponašaju i deluju u svom okruženju.

2) Istraživač kao ključni instrument – istraživači su ti koji zapravo prikupljaju informacije, bez upotrebe ili oslanjanja na upitnike ili instrumente koje su razvili drugi istraživači. Oni sami prikupljaju podatke tako što proučavaju dokumenta, posmatraju ponašanje učesnika i intervjuišu ih.

3) Više izvora podataka – različite vrste podataka prikupljaju se putem intervjua, posmatranja i dokumenata umesto oslanjanja na jedan izvor podataka. Zatim istraživači pregledaju sve podatke i daju im smisao tako što ih organizuju u kategorije ili teme koje obuhvataju sve izvore podataka.

4) Induktivna analiza podataka – istraživači koji se bave kvalitativnim istraživanjem koriste pristup odozdo naviše da bi definisali obrasce, kategorije i teme, tj. organizuju podatke u sve apstraktnije grupe informacija. Ovo zahteva kretanje napred-nazad između tema i baze podataka dok se ne definiše sveobuhvatan skup tema. Takođe, može podrazumevati interaktivnu saradnju sa učesnicima, kojima se pruža mogućnost da oblikuju teme ili uopštavanja koja proizilaze iz procesa istraživanja.

5) Mišljenje učesnika – tokom procesa istraživanja, istraživači se fokusiraju na otkrivanje stavova koje učesnici imaju o problemu ili pitanju istraživanja, a ne na značenje koje istraživači unose u istraživanje ili pronalaze u literaturi.

6) Emergentni nacrt – proces kvalitativnog istraživanja je emergentan, što znači da se početni plan istraživanja ne može strogo propisati i da se sve faze procesa mogu promeniti kada istraživač dođe na teren i počne da prikuplja podatke (pitanja se mogu promeniti, način prikupljanja podataka se može promeniti, pojedinci i lokacije koje se proučavaju mogu biti modifikovani), sve sa ciljem od učesnika sazna o problemu.

7) Teorijski okvir – teorijski okvir, kao što je koncept kulture, rodnih, rasnih ili klasnih razlika, često se koristi za sagledavanje istraživanja.

8) Interpretativno ispitivanje – istraživači interpretiraju ono što vide, čuju i razumeju, pa se njihova tumačenja ne mogu odvojiti od njihovog sopstvenog porekla, istorije, konteksta i prethodnog znanja. Kada se objavi izveštaj o istraživanju, čitaoci, kao i učesnici, ga tumače, dajući mu novo značenje i tako se pojavljuju višestruki pogledi na problem.

9) Holistički prikaz – do složene slike problema koji se proučava dolazi se otkrivanjem složenih interakcija faktora u bilo kojoj situaciji, tj. izveštavanjem iz više perspektiva, otkrivanjem brojnih faktora uključenih u situaciju i, generalno, skiciranjem šire slike koja proizilazi iz svega navedenog.

Kvalitativno istraživanje je prikladno kada postoji potreba da se prouči neka grupa ili populacija, da se čuju utišani glasovi, da se dobije složeno, detaljno razumevanje problema ili konteksta/okruženja u kojem se učesnici studije bave tim problemom, što se ne može uraditi bez direktnog razgovora sa ljudima, odlaska u njihove domove ili na radna mesta, pri čemu im se pruža mogućnost da ispričaju priče oslobođeni uticaja onoga što očekujemo da pronađemo ili onoga što smo pročitali u literaturi. Kvalitativno istraživanje omogućava pojedincima da podele svoje priče, da postignu se njihov glas čuje, kao i da sarađuju sa istraživačem tokom analize podataka i tumačenja rezultata istraživanja. Kvalitativno istraživanje se često koristi kao nastavak kvantitativnog istraživanja, koji pruža objašnjenje zašto su ljudi reagovali na određeni način, objašnjenje konteksta u kom su odgovarali na pitanja, kao i objašnjenje njihovog dubljeg razmišljanja koje je upravljalo njihovim odgovorima. Kvalitativno istraživanje pomaže da se obuhvate interakcije među ljudima, uključujući individualne razlike, što se ne može postići kvantitativnim merama, koje sve pojedince svode na statističku sredinu.

Kvalitativno istraživanje oduzima mnogo vremena kako u pogledu prikupljanja podataka tako i u pogledu analize podataka. Istraživač provodi mnogo sati na terenu, prikupljajući podatke, pokušavajući da obezbedi pristup i uspostavi odnos sa ispitanicima. Analiza podataka podrazumeva sortiranje velike količine podataka i njihovo svođenje na nekoliko tema ili kategorija, nakon čega sledi pisanje dugih izveštaja, prikazivanje različitih perspektiva i uključivanje citata koji potkrepljuju te perspektive (Creswell, 2007, str. 41).

Istraživači koji se bave kvalitativnim istraživanjem koriste teoriju u svojim studijama na više načina. Prvo, kao i u kvantitativnim istraživanjima, teorija se koristi kao uopšteno objašnjenje ponašanja i stavova i može se upotpuniti varijablama, konstrukcijama i hipotezama. Na primer, etnografi za proučavanje u svojim kvalitativnim projektima koriste teme iz oblasti kulture ili „aspekte kulture“ (Wolcott, 1999, str. 113), kao što su društvena kontrola, jezik, stabilnost i promene, ili društvene organizacije, kao što su srodstvo ili porodice. Teme u ovom kontekstu predstavljaju gotov skup hipoteza, formulisanih na osnovu literature, koje treba testirati. Iako ih istraživači možda ne nazivaju teorijama, one pružaju uopšteno objašnjenje koje antropolozi koriste za proučavanje ponašanja i stavova ljudi koji dele istu kulturu.

Drugo, istraživači sve više koriste teorijski okvir ili perspektivu u kvalitativnim istraživanjima, koji predstavlja sveobuhvatan orijentacioni okvir za proučavanje pitanja pola, klase i rase (ili drugih pitanja marginalizovanih grupa). Ovaj okvir postaje perspektivu koja oblikuje vrste pitanja koja se postavljaju, usmerava način na koji se podaci prikupljaju i analiziraju i pruža poziv na akciju ili promenu.

Kvalitativno istraživanje je tokom 1980-ih godina pretrpelo transformaciju kako bi proširilo svoj obim istraživanja i obuhvatilo ovakve teorijske okvire. Oni usmeravaju istraživače u pogledu pitanja koja su važna za istraživanje (npr. marginalizacija, osnaživanje) i ljudi koje treba proučavati (npr. žene, beskućnici, manjinske grupe). Takođe, ukazuju na to kako se istraživač pozicionira u kvalitativnoj studiji (npr. neformalno ili pristrasno u pogledu ličnog, kulturnog i istorijskog konteksta) i kako treba napisati konačne pisane izveštaje (npr. bez daljeg marginalizovanja pojedinaca, u saradnji sa učesnicima). U kritičkim etnografskim studijama, istraživači polaze od teorije koja usmerava njihovo istraživanje. Ova kauzalna teorija može biti teorija emancipacije ili represije (Thomas, 1993). Kresvel (Creswell, 2007) daje spisak nekih od tih kvalitativnih teorijskih perspektiva koje su dostupne istraživačima, a to su:

• Feminističke perspektive – različite situacije žena i institucije koje te situacije podstiču posmatraju se kao problematične. Teme istraživanja mogu uključivati pitanja politike koja se odnose na obezbeđivanje socijalne pravde za žene u specifičnim kontekstima ili podizanje svesti o represivnim situacijama za žene (Olesen, 2000).
• Rasni diskursi – oni pokreću važna pitanja posebno o ljudima i zajednicama koje se razlikuju po boji kože (Ladson-Billings, 2000).
• Perspektive kritičke teorije – one se bave osnaživanjem ljudi da prevaziđu ograničenja koja im nameću rasa, klasa i pol (Fay, 1987).
• Kvir teorija – fokusira se na pojedince koji sebe nazivaju lezbejkama, gejevima, biseksualcima ili transrodnim osobama. Istraživanje koje koristi ovaj pristup ne objektivizira pojedince, već se bavi kulturnim i političkim sredstvima i prenosi glasove i iskustva pojedinaca koji trpe pritisak (Gamson, 2000).
• Ispitivanje invaliditeta – bavi se značajem inkluzije u školama i obuhvata administratore, nastavnike i roditelje koji imaju decu sa smetnjama u razvoju (Mertens, 1998).

Rosman i Relis (Rossman and Rallis, 1998) objašnjavaju smisao teorije kao kritičke i postmoderne perspektive u kvalitativnom istraživanju. Krajem 20. veka, tradicionalna društvena nauka bila je pod sve većim nadzorom i napadom jer su oni koji su zastupali kritičku i postmodernu perspektivu doveli u pitanje objektivističke pretpostavke i tradicionalne norme za sprovođenje istraživanja. U središtu ovog napada bila su četiri međusobno povezana mišljenja:

• istraživanje suštinski uključuje pitanja moći;
• izveštaj o istraživanju nije transparentan, već je rezultat rasno, polno, klasno i politički orijentisane osobe;
• rasa, klasa i pol su ključni za razumevanje iskustva;
• istorijsko, tradicionalno istraživanje ućutkalo je pripadnike potčinjenih i marginalizovanih grupa (Rossman and Rallis, 1998, str. 66).

Treće, od ove teorijske orijentacije razlikuju su kvalitativne studije u kojima teorija (ili neko drugo široko objašnjenje) postaje krajnja tačka. To je induktivni proces dolaženja od podataka do širokih tema, do generalizovanog modela ili teorije (Punch, 2005). Istraživač polazi od prikupljanja detaljnih informacija od učesnika, a zatim transformiše ove informacije u kategorije ili teme. Ove teme se razvijaju u široke obrasce, teorije ili generalizacije, koje se zatim porede sa ličnim iskustvima ili sa literaturom koja postoji o toj temi. Razvijanje tema i kategorija u obrasce, teorije ili generalizacije nagoveštava različite ishode kvalitativnih studija. Na primer, u studiji slučaja, Stejk (Stake, 1995, str. 86) tvrdnju posmatra kao propozicionu generalizaciju – istraživačev sažetak interpretacija i tvrdnji, kome se dodaju lična iskustva istraživača, naziva se „naturalistička generalizacija“. Još jedan primer predstavlja utemeljena teorija, koja pruža različite krajnje tačke. Ispitivači se nadaju da će otkriti teoriju koja je zasnovana na informacijama prikupljenim od učesnika (Strauss & Corbin, 1998). Linkoln i Guba (Lincoln and Guba, 1985) „teorije obrazaca“ posmatraju kao objašnjenja koja se razvijaju tokom naturalističkog ili kvalitativnog istraživanja. Umesto deduktivnog oblika koji je zastupljen u kvantitativnim studijama, ove teorije obrazaca ili generalizacije predstavljaju međusobno povezane misli ili delove povezane sa celinom.

Najzad, neke kvalitativne studije ne koriste nikakvu eksplicitnu teoriju. Međutim, može se reći da nijedna kvalitativna studija ne počinje od čistog posmatranja, već prethodna konceptualna struktura sastavljena od teorije i metode predstavlja polaznu tačku za sva posmatranja (Schwandt, 1993). Ipak, može se naići na kvalitativne studije koje ne sadrže eksplicitnu teorijsku orijentaciju, kao što je fenomenologija, u kojoj istraživači pokušavaju da izgrade suštinu iskustva učesnika (Riemen, 1986). U ovim studijama, istraživač konstruiše bogat, detaljan opis centralnog fenomena.

Prema Kresvelu (Creswell, 2009), u kvalitativnoj studiji ispitivači navode istraživačka pitanja, a ne ciljeve. Ova istraživačka pitanja imaju dva oblika: centralno pitanje i sa njim povezana potpitanja. Centralno pitanje je uopšteno pitanje koje zahteva istraživanje centralnog fenomena ili koncepta u studiji. Ispitivač postavlja ovo pitanje u skladu sa novonastajućom metodologijom kvalitativnog istraživanja, kao opšte pitanje kako se ne bi ograničilo istraživanje. Da bismo došli do ovog pitanja, trebalo bi da se zapitamo: „Koje je najopštije pitanje koje mogu da postavim u istraživanju?“ Za istraživače početnike, koji su obučeni za kvantitativna istraživanja, ovaj pristup bi mogao biti komplikovan jer su navikli na obrnut pristup: definisanje specifičnih, užih pitanja ili hipoteza zasnovanih na nekoliko varijabli. U kvalitativnom istraživanju namera je da se istraži kompleksan skup faktora koji okružuju centralni fenomen i da se predstave različite perspektive ili značenja iz ugla učesnika.

Kresvel (Creswell, 2009) takođe daje smernice za pisanje opširnih, kvalitativnih istraživačkih pitanja:

• Postavite jedno ili dva centralna pitanja nakon čega sledi ne više od pet do sedam potpitanja. Nekoliko potpitanja prati svako opšte centralno pitanje; potpitanja sužavaju fokus studije, ali ostavljaju otvorena pitanja. Potpitanja, zauzvrat, mogu postati konkretna pitanja koja se koriste tokom intervjua (ili prilikom posmatranja ili izučavanja dokumenata). Prilikom izrade protokola ili vodiča za intervju, istraživač može postaviti pitanje „za probijanje leda“ na početku, na primer, nakon čega sledi pet ili više potpitanja u istraživanju. Intervju bi se zatim završio dodatnim pitanjem kojim se zaokružuje ili rezimira istraživanje ili pitanjem: „Kome da se obratim da saznam više o ovoj temi?“ (Asmussen & Creswell, 1995).
• Povezati centralno pitanje sa specifičnom kvalitativnom strategijom istraživanja. Na primer, specifičnost pitanja u etnografiji u ovoj fazi istraživanja razlikuje se od onih u drugim kvalitativnim strategijama. U etnografskom istraživanju, Spredli (Spradley, 1980) je unapredio taksonomiju etnografskih pitanja, koja podrazumeva mini obilazak grupe koja deli kulturu, njihova iskustva, upotrebu maternjeg jezika, razlike u odnosu na druge kulturne grupe i pitanja za proveru tačnosti podataka. U kritičkoj etnografiji, istraživačka pitanja mogu se nadovezati na korpus postojeće literature. Ova pitanja postaju radne smernice, a ne istine koje treba dokazati (Thomas, 1993, str. 35). S druge strane, u fenomenologiji pitanja mogu biti široko postavljena, bez posebnog pozivanja sa postojećom literaturom ili tipologijom pitanja. Postavljaju se pitanja o tome šta su učesnici iskusili i o kontekstima ili situacijama u kojima su to iskusili (Moustakas, 1994). U utemeljenoj teoriji, pitanja mogu biti usmerena ka generisanju teorije nekog procesa. U kvalitativnoj studiji slučaja, pitanja se mogu odnositi na opis slučaja i teme koje proizlaze iz proučavanja.
• Započeti istraživačka pitanja rečima ŠTA ili KAKO, koje nagoveštavaju otvorenost pristupa u ovom nacrtu. Reč ZAŠTO često implicira da istraživač pokušava da objasni zašto se nešto dešava, a to ukazuje na uzročno-posledični tip razmišljanja, koji se vezuje za kvantitativno istraživanje, umesto otvorenijeg stava kvalitativnog istraživanja u nastajanju.
• Fokusirati se na jednu pojavu ili koncept. Kako se studija razvija tokom vremena, pojaviće se faktori koji mogu uticati na ovaj jedinstveni fenomen, ali treba započeti studiju sa jednim fokusom koji će se istražiti do detalja.
• Koristiti više glagole koji se odnose na proces istraživanja i ne usmeravaju na nešto konkretno, umesto smernica koje se vezuju za kvantitativno istraživanje, kao što su: uticati, odrediti, izazvati i odnositi se. Koristite glagole koji prenose smisao novog nacrta:
• otkriti (npr. utemeljenu teoriju);
• nastoje da razumeju (npr. etnografija);
• istražiti proces (npr. studija slučaja);
• opisati iskustva (npr. fenomenologija);
• saopštiti priče (npr. narativno istraživanje).
• Očekivati da se istraživačka pitanja razvijaju i menjaju tokom istraživanja u skladu sa pretpostavkama novog nacrta. U kvalitativnim studijama, pitanja se stalno revidiraju i preformulišu (kao u studijama utemeljene teorije). Ovaj pristup može biti problematičan za pojedince koji su navikli na kvantitativne nacrte, u kojima istraživačka pitanja ostaju fiksna tokom istraživanja.
• Koristite otvorena pitanja bez pozivanja na literaturu ili teoriju osim ako nije drugačije naznačeno kvalitativnom strategijom istraživanja.
• Ako su neophodne pitanja zatvorenog tipa, koja se smatraju kvantitativnim (npr. ocena nečega/zadovoljstvo nečim na datoj skali), treba dodati polje za tekst koji pruža dodatne komentare o tome zašto je određena ocena izabrana, čime se obezbeđuje kvalitativni uvid zajedno sa odgovarajućim kvantitativnim odgovorima na istraživačka pitanja.
• Navesti učesnike i mesto sprovođenja istraživanja, ako takve informacije nisu date.
• Uveriti se da su istraživačka pitanja etička i nepristrasna (uvek je dobro da druga osoba proveri da li postoji nesvesna pristrasnost).
• Razmotriti jezik koji se koristi i uveriti se da je jasan i lak za razumevanje. Zbog toga treba izbegavati žargon, akronime i preterano stručan jezik.

Uradite kviz i testirajte svoje znanje o kvalitativnom istraživanju:

https://take.quiz-maker.com/QCVDKOK00

Maršal i Rosman (1989) su definisali četiri tipa kvalitativnih istraživačkih pitanja, od kojih svaki ima svoju tipičnu strategiju istraživanja i metode:

• Istraživačka pitanja: ova pitanja se koriste kada se relativno malo zna o temi istraživanja. Istraživači obično intervjuišu učesnike, organizuju fokus grupe ili sprovode studiju slučaja kako bi dublje zašli u fenomen.
• Pitanja koja pružaju objašnjenja: temi istraživanja se pristupa sa ciljem da se razumeju uzroci koji stoje iza pojava. Analizira se više međusobno povezanih faktora koji su uticali na određenu grupu ili oblast.
• Deskriptivna pitanja: ova pitanja imaju za cilj da dokumentuju i zabeleže šta se dešava, a da bi odgovorili na njih, istraživači treba direktno da komuniciraju sa učesnicima koristeći ankete i intervjue ili opservacione i etnografske studije koje prikupljaju podatke o tome kako učesnici komuniciraju sa svojim širim okruženjem.
• Prediktivna pitanja: ova pitanja polaze od fenomena od interesa za istraživanje i istražuju njihove buduće pravce. Mogu uključivati pogled unazad, kao i pogled unapred. Istraživači koriste analizu sadržaja, upitnike i studije neverbalne komunikacije.

Asmussen, K. J., & Creswell, J. W. (1995). Campus Response to Student Gunman. Journal of Higher Education, 66(5), 575–596.

Creswell, J. W. (2007). Qualitative inquiry and research design: Choosing among five approaches. Thousand Oaks, CA: Sage.

Creswell, J. W., Hanson, W. E., Clark Plano, V. L. (2007). Qualitative research designs. The Counselling  Psychologist, 35(2), 236–264.

Creswell, J. W. (2009). Research Design Qualitative, Quantitative, and Mixed Methods Approaches (3rd ed.). Thousand Oaks, CA Sage Publications.

Gamson, J. (2000). Sexualities, queer theory, and qualitative research. Handbook of qualitative research, 2, 347–365.

Fay, B. (1987). Critical Social Science: Liberation and Its Limits. Cornell U. P.

Ladson-Billings, G. (2000). Fighting for Our Lives, Journal of Teacher Education, 51(3), 206–214.

Lincoln, Y. & Guba, E. G. (1985). Naturalistic inquiry. Newbury Park, CA: Sage.

Marshall, C., & Rossman, G. B. (1989). Designing Qualitative Research. Newbury Park, CA: Sage.

Mertens, D. M. (1998). Research methods in education and psychology: Integrating diversity with quantitative and qualitative approaches. Sage.

Mertens, D. M. (2003). Mixed Methods and the Politics of Human Research: The Transformative-Emancipatory Perspective. In A. Tashakkori, & C. Teddlie (Eds.), Handbook of Mixed Methods in Social and Behavioral Research (pp. 135-164). Thousand Oaks, CA: Sage.

Moustakas, C. E. (1994). Phenomenological research methods. Sage Publications, Inc.

Olesen, V. L. (2000). Feminist Qualitative Research and Grounded Theory: Complexities, Criticisms, and Opportunitites. The SAGE Handbook of Grounded Theory. SAGE Publications Ltd.

Punch, K. (2005) Introduction to Social Research: Quantitative and Qualitative Approaches (2nd ed.). Sage, London.

Riemen, D. J. (1986). Non-caring and caring in the clinical setting: Patients’ descriptions. Topics in Clinical Nursing, 8(2), 30–36.

Rossman, G. B., & Rallis, S. F. (1998). Learning in the field: An introduction to qualitative research. Thousand Oaks, CA: Sage Publications.

Schwandt, T. A. (2003). Back to the rough ground! Beyond theory to practice in evaluation. Sage.

Spradley, J. (1980). Participant Observation. New York: Holt, Rinehart and Winston.

Stake, R. (1995). The art of case study research. Thousand Oaks, CA: Sage. 

Strauss, A., & Corbin, J. (1998). Basics of Qualitative Research: Techniques and Procedures for Developing Grounded Theory. Thousand Oaks, CA: Sage Publications, Inc.

Thomas, A. S. (1993). Doing Critical Ethnography. SAGE Publications, Inc.

Wolcott, H. F. (1990). Making a Study “More Ethnographic”. Journal of Contemporary Ethnography, 19(1): 44–72.