Vrste metoda posmatranja

Posmatranje se razvilo u mnoštvo vrsta i podvrsta te danas ima jednu od najizgrađenijih struktura od svih procedura za prikupljanje činjenica.

• Studija preseka

Studija preseka je vrsta istraživanja pri kojoj se podaci o nekoj populaciji prikupljaju posmatranjem u određenom trenutku (Slika 1). Podaci se prikupljaju od grupe učesnika koja ima određene karakteristike koje se nazivaju varijable (npr. starost, pol, poreklo, obrazovanje, religija, geografska lokacija itd.). Koje varijable će se koristiti u istraživanju zavisi od samog istraživanja koje treba sprovesti i njegovih ciljeva. Studija preseka se može koristiti kada je potrebno da se fokusira na jednu nezavisnu varijablu i da se vidi kako ona utiče na jednu ili više zavisnih varijabli. Ovakvo istraživanje omogućava istraživačima da ispitaju nekoliko varijabli u isto vreme. Studija preseka ne podrazumeva manipulisanje varijablama.

Primeri istraživanja srpovedenog koristeći studiju preseka:

• Deskriptivno istraživanje: istraživanje tržišta prikupljanjem podataka o ponašanju potrošača u datom vremenskom periodu u cilju predviđanja budućih trendova ponašanja potrošača ili uvođenja novih prodajnih strategija ili u cilju lansiranja novih proizvoda i usluga. U takvom istraživanju istraživač ne analizira uzroke, već se fokusira na opis trenutnog stanja na tržištu.
• Analitičko istraživanje: istraživanje koje ispituje nedostatak kalcijuma u ​​populaciji žena starijih od 50 godina. Dok bi fokus deskriptivnog istraživanja bio da se odredi nivo kalcijuma kod žena starijih od 50 godina, analitičko istraživanje bi se fokusiralo na ispitivanje faktora kao što su hormonski status, fizička aktivnost, ishrana, socioekonomski status, nivo obrazovanja itd., kako bi se objasnilo zašto neke žene koje pripadaju toj starosnoj grupi imaju veću verovatnoću da razviju nedostatak kalcijuma nego druge žene, te stoga imaju i veću verovatnoću da razviju druge bolesti kao što je osteoporoza. 

Retrospektivno posmatranje (Slučaj – kontrola)

Retrospektivno posmatranje je vrsta opservacionog istraživanja koje se često koristi u oblastima kao što su medicina ili zaštita životne sredine. Retrospektivno posmatranje je eksperimentalni nacrt kojim se upoređuju dve ili više grupa učesnika. Jedna od ovih grupa je grupa „slučajeva“, a druge grupe su „kontrolne“ grupe. Važno je napomenuti da je grupa slučajeva odabrana jer je već karakteriše neki atribut od značaja za istraživanje, a svrha kontrolne grupe je da se otkrije da li grupa slučajeva sistematski ispoljava taj atribut više od kontrolne grupe. Dakle, analizom podataka prikupljenih od kontrolne grupe, hipoteza istraživanja se ili potvrđuje ili odbacuje. Tabele se koriste za predstavljanje podataka (Tabela 1).

Odnos rizika se izračunava koristeći odnos verovatnoće izloženosti (OR):

- verovatnoće izloženosti među slučajevima: OR = a/c,

- verovatnoće izloženosti među jedinkama kontrolne grupe: OR = b/d.

Na primer. OR = (axd)/(cxb).

Ako je OR = 1, onda je verovatnoća za rizik jednaka za izložene i neizložene.

Ako je OR > 1, onda izloženost povećava verovatnoću za rizik.

Ako je OR < 1, onda izloženost smanjuje verovatnoću za rizik.

Primer: Studija slučaj-kontrola u medicini

Cilj istraživanja bio je da se ispita veza između kontaminacije vode za piće i potencijalnih bolesti želuca (npr. gastritis). Grupu slučajeva činili su ljudi sa dijagnozom nekog stomačnog oboljenja, dok su kontrolnu grupu činili ljudi bez bolesti. Tokom istraživanja prikupljeni su podaci o izloženosti učesnika kontaminiranoj vodi za piće, sa fokusom na varijable kao što su izvor vode i trajanje izloženosti, za svaku grupu. Cilj je bio da se uporede rezultati kako bi se utvrdilo da li postoji korelacija između kontaminacije vode i rizika od razvoja stomačne bolesti.

Practice tasks:

Zadaci za vežbanje:

Istraživači sprovode studiju slučaja i kontrole raka dojke koristeći slučajeve kod kojih je bolest razvijena. Studija obuhvata 100 slučajeva i 100 kontrola. 70% slučajeva navodi pušenje. Među kontrolama, 50% navodi pušenje.

1. a) Pripremiti tabelu 2x2 sa datim podacima.
2. b) Izračunati odnos verovatnoća da sosobe izložene faktoru rizika razviju bolest.
3. c) Protumačiti dobijenu verovatnoću u jednoj rečenici.

Odgovor:

a)

2. b) Odnos verovatnoće izloženosti = (a/c)/(b/d) = (a*d)/(c*b) = (70*50)/(50*30)=2.33
3. c) Vrednost verovatnoće od 2,33 znači da je verovatnoća da pušači postanu slučajevi 2,33 puta veća nego da to postanu nepušači.