Posmatranje

Posmatranje se razvilo u mnoštvo vrsta i podvrsta te danas ima jednu od najizgrađenijih struktura od svih procedura za prikupljanje činjenica.

• Studija preseka

Studija preseka je vrsta istraživanja pri kojoj se podaci o nekoj populaciji prikupljaju posmatranjem u određenom trenutku (Slika 1). Podaci se prikupljaju od grupe učesnika koja ima određene karakteristike koje se nazivaju varijable (npr. starost, pol, poreklo, obrazovanje, religija, geografska lokacija itd.). Koje varijable će se koristiti u istraživanju zavisi od samog istraživanja koje treba sprovesti i njegovih ciljeva. Studija preseka se može koristiti kada je potrebno da se fokusira na jednu nezavisnu varijablu i da se vidi kako ona utiče na jednu ili više zavisnih varijabli. Ovakvo istraživanje omogućava istraživačima da ispitaju nekoliko varijabli u isto vreme. Studija preseka ne podrazumeva manipulisanje varijablama.

Primeri istraživanja srpovedenog koristeći studiju preseka:

• Deskriptivno istraživanje: istraživanje tržišta prikupljanjem podataka o ponašanju potrošača u datom vremenskom periodu u cilju predviđanja budućih trendova ponašanja potrošača ili uvođenja novih prodajnih strategija ili u cilju lansiranja novih proizvoda i usluga. U takvom istraživanju istraživač ne analizira uzroke, već se fokusira na opis trenutnog stanja na tržištu.
• Analitičko istraživanje: istraživanje koje ispituje nedostatak kalcijuma u ​​populaciji žena starijih od 50 godina. Dok bi fokus deskriptivnog istraživanja bio da se odredi nivo kalcijuma kod žena starijih od 50 godina, analitičko istraživanje bi se fokusiralo na ispitivanje faktora kao što su hormonski status, fizička aktivnost, ishrana, socioekonomski status, nivo obrazovanja itd., kako bi se objasnilo zašto neke žene koje pripadaju toj starosnoj grupi imaju veću verovatnoću da razviju nedostatak kalcijuma nego druge žene, te stoga imaju i veću verovatnoću da razviju druge bolesti kao što je osteoporoza. 

Retrospektivno posmatranje (Slučaj – kontrola)

Retrospektivno posmatranje je vrsta opservacionog istraživanja koje se često koristi u oblastima kao što su medicina ili zaštita životne sredine. Retrospektivno posmatranje je eksperimentalni nacrt kojim se upoređuju dve ili više grupa učesnika. Jedna od ovih grupa je grupa „slučajeva“, a druge grupe su „kontrolne“ grupe. Važno je napomenuti da je grupa slučajeva odabrana jer je već karakteriše neki atribut od značaja za istraživanje, a svrha kontrolne grupe je da se otkrije da li grupa slučajeva sistematski ispoljava taj atribut više od kontrolne grupe. Dakle, analizom podataka prikupljenih od kontrolne grupe, hipoteza istraživanja se ili potvrđuje ili odbacuje. Tabele se koriste za predstavljanje podataka (Tabela 1).

Odnos rizika se izračunava koristeći odnos verovatnoće izloženosti (OR):

- verovatnoće izloženosti među slučajevima: OR = a/c,

- verovatnoće izloženosti među jedinkama kontrolne grupe: OR = b/d.

Na primer. OR = (axd)/(cxb).

Ako je OR = 1, onda je verovatnoća za rizik jednaka za izložene i neizložene.

Ako je OR > 1, onda izloženost povećava verovatnoću za rizik.

Ako je OR < 1, onda izloženost smanjuje verovatnoću za rizik.

Primer: Studija slučaj-kontrola u medicini

Cilj istraživanja bio je da se ispita veza između kontaminacije vode za piće i potencijalnih bolesti želuca (npr. gastritis). Grupu slučajeva činili su ljudi sa dijagnozom nekog stomačnog oboljenja, dok su kontrolnu grupu činili ljudi bez bolesti. Tokom istraživanja prikupljeni su podaci o izloženosti učesnika kontaminiranoj vodi za piće, sa fokusom na varijable kao što su izvor vode i trajanje izloženosti, za svaku grupu. Cilj je bio da se uporede rezultati kako bi se utvrdilo da li postoji korelacija između kontaminacije vode i rizika od razvoja stomačne bolesti.

Practice tasks:

Zadaci za vežbanje:

Istraživači sprovode studiju slučaja i kontrole raka dojke koristeći slučajeve kod kojih je bolest razvijena. Studija obuhvata 100 slučajeva i 100 kontrola. 70% slučajeva navodi pušenje. Među kontrolama, 50% navodi pušenje.

1. a) Pripremiti tabelu 2x2 sa datim podacima.
2. b) Izračunati odnos verovatnoća da sosobe izložene faktoru rizika razviju bolest.
3. c) Protumačiti dobijenu verovatnoću u jednoj rečenici.

Odgovor:

a)

2. b) Odnos verovatnoće izloženosti = (a/c)/(b/d) = (a*d)/(c*b) = (70*50)/(50*30)=2.33
3. c) Vrednost verovatnoće od 2,33 znači da je verovatnoća da pušači postanu slučajevi 2,33 puta veća nego da to postanu nepušači.

Kohortne studije su vrsta analitičkih studija koje se koriste za testiranje hipoteza o uzročno-posledičnim vezama. Termin „kohorta“ se odnosi na grupu ljudi, koja se obično sastoji od 100 ili više ljudi koji dele neku zajedničku karakteristiku ili iskustvo u određenom vremenskom periodu (npr. godine, zanimanje, izloženost leku ili vakcini, državljanstvo itd.). Kohorta se potom deli na 2 dela – oni koji su izloženi navodnom faktoru rizika i oni koji nisu (npr. pušači i nepušači). Zatim se kohorta posmatra tokom određenog vremenskog perioda kako bi se utvrdilo obolevanje i umiranje od ispitivane bolesti (za koju se pretpostavlja da je prouzrokovana izloženošću prisutnom faktoru rizika), a na kraju perioda praćenja, vrši se poređenje učestalosti obolevanja i umiranja između izloženih i neizloženih ispitanika.

Kohortne studije su važan metod medicinskog istraživanja, pogodan za otkrivanje uzroka bolesti, jer se grupe ljudi posmatraju pre nego što razviju bolest. To znači da istraživači mogu ispitati da li postoji uzročno-posledična veza između odabranog načina života učesnika i njihovog zdravlja (Slika 2).

Prikaz kohortne studija dat je u sledećoj tabeli:

• Stopa incidencije (IR):

Među izloženima: IR = a/(a+b)

Među neizloženima: IR = c/(c+d)

Stopa incidencije je pokazatelj pojave bolesti kod izloženih i neizloženih članova kohorte tokom ukupnog vremenskog perioda.

• Relativni rizik (RR) – odnos incidencije bolesti kod izloženih osoba prema incidenciji u grupi neizloženih: [a/(a+b)]/[c/(c+d)] ili a(c+d)/c(a+b)
• Atributivni/pripisivi rizik (AR)=[a/(a+b)-c/(c+d)]/[a/(a+b)]*100 je razlika u stopi incidencije kod izloženih i neizloženih pojedinaca prema incidenciji kod izloženih.

Pripisivi rizik pokazuje verovatnoću prevencije bolesti pod uslovom da postoji efikasna mera za eliminisanje izloženosti.

Naturalističko posmatranje je metod posmatranja ponašanja ljudi ili životinja u njihovom prirodnom okruženju. To je vrsta terenskog istraživanja, što znači da istraživači prikupljaju podatke van laboratorijskog ili kliničkog okruženja. Istraživači teže da se uklope u okolinu što je više moguće kako ni na koji način ne bi uticali na prirodno ponašanje učesnika.

Na osnovu pozicije posmatrača, posmatranje može biti participativno i neparticipativno. Participativno posmatranje zahteva da posmatrač bude učesnik posmatrane pojave o kojoj prikuplja podatke. Posmatrač se mora integrisati sa društvenom grupom i učestvovati u njihovim aktivnostima. Ova vrsta posmatranja se koristi iz dva razloga. Prvi razlog je činjenica da su mnoge grupe, kao što su religijske sekte, elite, tajna udruženja, zatvorene i nepristupačne za posmatranje. Dakle, da bi došao do potrebnih podataka, posmatrač mora da postane sastavni deo grupe i da „izgubi“ svoj identitet, odnosno da prikrije svoju ulogu posmatrača. To dovodi do brojnih etičkih i tehničkih problema, koji skoro da dovode u pitanje mogućnost tajnog posmatranja.

Drugi razlog za primenu participativnog posmatranja je to što pomaže da se prevaziđe razlika između posmatranog objekta i dominantnog subjekta, čime se u istraživanje uvodi dijalektička radnja. Posmatranje učesnika revolucioniše odnos posmatrača i posmatranog tako da svi subjekti postaju jedna pojava. Stoga ne čudi što je akciono istraživanje prihvatilo ovu vrstu posmatranja kao bitnu za postizanje ne samo užeg naučnog već i šireg društvenog cilja – promene klasičnog istraživanja. Navedeni etički problemi su u ovom slučaju otklonjeni jer je nastup posmatrača javan. Međutim, i dalje postoje metodičke i tehničke poteškoće, kao što su objektivnost i integrisanje sa grupom, ali ako se zanemari klasični metod istraživanja, onda i ovi problemi nestaju.

Postoji i neparticipativno posmatranje. Neparticipativno posmatranje podrazumeva posmatranje ispitanika bez aktivnog učešća posmatrača. Dakle, posmatrač ulazi u zajednicu ili društveni sistem koji se posmatra, ali ne uključuje se u aktivnosti koje se posmatraju.

Prema broju posmatranih slučajeva razlikuju se pojedinačno i masovno posmatranje. Pojedinačno posmatranje je posmatranje jednog slučaja ili jedne vrste pojave. Sistematično prikupljanje podataka o jednom slučaju dobilo je ime „studija slučaja“. Cilj ovog postupka je da se objasni neka individualna reakcija u sklopu kolektivne situacije i zato se naziva i izrada lične dokumentacije. Ovaj postupak razvio se u poseban nacrt istraživanja. Usko povezano sa posmatranjem pojedinačnih slučajeva je kliničko posmatranje, koje se razvilo u medicini i psihijatriji. To posmatraje ima za cilj uspostavljanje direktnog kontakta između posmatrača i pacijenta, s jedne strane, i dobijanje detaljnih informacija o tome šta utiče na bolest, s druge strane, odnosno koji složeni individualni i društveni faktori izazivaju određeno psihičko stanje pacijenta. 

S druge strane, masovno posmatranje ima za predmet posmatranje više slučajeva ili grupa istih ili različitih pojava. Podrazumeva evidentiranje činjenica na brojnim primerima na osnovu kojih se objašnjava struktura pojava, pa i njihov razvoj. Ovaj metod prikupljanja podataka sličan je kreiranju društvenih registara s jedne strane i masovnoj registraciji stanovništva – popisu, s druge strane.

Na osnovu trajanja, posmatranje može biti jednokratno i longitudinalno. Jednokratno posmatranje se primenjuje u određenom trenutku, koji je obično ključan za odvijanje nekog procesa i „snima se“ na sličan način kao što se snima fotografija. Cilj snimka je da se uoči glavni faktor koji određuje dalji razvoj niza radnji njime izazvanih. Svi događaji dinamičkog karaktera se posmatraju na ovaj način jer on omogućava uočavanje bitnih i eliminisanje sporednih karakteristika neke pojave.

Longitudinalno posmatranje se koristi u raznim, kontinuiranim sekvencama procesa sa ciljem da se uoče promene u dužem vremenskom periodu (Slika 3). Društveni procesi traju duže i odvijaju se u dužem vremenskom periodu, pa je ovaj proces posmatranja važan za uočavanje dinamike svih događaja i ose oko koje se oni odvijaju.

Struktuirano ili metodičko posmatranje je posmatranje koje se odvija prema unapred definisanom planu, a taj plan je važan jer pruža uvid u one činjenice koje su u sferi interesovanja posmatrača. Pri tom se gubi na gibkosti posmatranja, ali se dobija dublji uvid u ključne podatke ili saznanja koja detaljno prikazuju neki fenomen.

Svi pomenute vrste i podvrste posmatranja imaju različitu primenu u zavisnosti od prirode konkretnog istraživanja. Upravo ta priroda skoro u potpunosti usmerava posmatrača na to koji postupak da izabere. To, naravno, zavisi i od intuicije i mašte istraživača. Zbog toga je veoma važno poznavati specifične vrste posmatranja, kao i njihove domete i ograničenja.

Zbog očiglednosti čula istraživača, posmatranje je izuzetno objektivan metod istraživanja. Zahteva neznatnu ili nikakvu interakciju između istraživača i onih koji se proučavaju (Angrosino, 2007, str. 37). Ovaj postupak ne remeti prirodan, neprekidan tok događaja ili to čini u najmanjoj meri. Prirodnost dinamike proceduralnog odvijanja događaja, kao i svi bitni elementi događaja, uspešno se otkrivaju posmatranjem. Posmatranje se može usmeriti i na neke ključne momente, koji se mogu izolovati i temeljno proučiti. Ali iznad svega, posmatranje, a posebno njegovi participativni oblici, direktno uspostavlja komunikaciju među ljudima, otvara zatvorene grupe ljudi, donoseći u njih neke promene koje ranije nisu postojale (Pečujlić, 1982, str. 105).

Uprkos tome što je predstavlja veoma plodan postupak prikupljanja podataka, posmatranje ima značajna ograničenja, koja se odnose kako na metod istraživanja, tako i na posmatrača kao centralnu figuru samog postupka. Posmatranje je dugotrajan i složen proces. Čak i kada se temeljno isplanira, vezano je za takozvanu disperziju čula. Naime, zbog dugotrajnosti procesa posmatranja i složenosti organizacije posmatranja u prostoru, čula ne mogu da registruju sve činjenice. Dakle, neizbežno dolazi do nesvesnog procesa potiskivanja jednih činjenica drugim ili potiskivanja starih činjenica novim.

Uspeh vođenja strukturisanih i organizovanih terenskih beležaka zavisi od temeljno pripremljenog plana za beleženje, ali čak i tada, ako nema dovoljno vremena, teško je zabeležiti sve podatke. Dakle, to se obično radi nakon posmatranja, ali onda gubi elemente stvarnog posmatranja i postaje prisećanje, što podrazumeva da je izvršena neka obrada podataka u umu koji tumači činjenice, čime se otkriva varljivost ljudskih čula. Plan vođenja beležaka može pomoći u rešavanju ovog problema, ali ga ne može u potpunosti eliminisati.

Posmatrač kao centralna figura u procesu posmatranja ograničen je varljivošću ljudskih čula, ali i sopstvenim veštinama, jer se veštine razlikuju kod različitih ljudi. Kada je u pitanju posmatranje, one se toliko razlikuju da dva čoveka neće istu činjenicu sagledati na isti način. Većina ljudi je u stvari ubeđena da vidi ono što želi da vidi. Niz mentalnih karakteristika posmatrača kao što su brzina, preciznost, mentalna sposobnost, pamćenje, raspoloženje, zajedno sa nizom društvenih karakteristika, kao što su socijabilnost i komunikativnost, čine takozvanu „ličnu jednačinu“ posmatrača, koja utiče na posmatranje i može iskriviti originalnost činjenica. Pristrasnost je još opasnija od ove latentne opasnosti koja prati posmatranje. Vrlo često posmatrač utiče na tačnost činjenica ne samo nesvesno već i potpuno svesno. U klasičnom metodološkom obrascu to se smatra ne samo ozbiljnim ograničenjem već i kršenjem naučne rigoroznosti postupka. U dijalektičkom akcionom istraživačkom modelu to ne predstavlja problem, već je baš pristrasnost, koja probija ustaljenu ideološku koprenu, preduslov za postizanje objektivnosti i istinitosti. Pristrasnost služi kao društveni angažman koji obezbeđuje put ka dobrom posmatranju (Pečujlić & Milić, 1995, str. 107).