Fokus grupe

Grupni intervjui se daju grupama ljudi (obično 6-12 članova) odabranim posebno za potrebe konkretnog istraživanja. Isti intervjui se daju različitim ljudima i stoga se dobijaju različiti stavovi i odgovori u vezi sa određenom temom. Tokom grupnog breinstorminga, učesnici zajedno razmišljaju, inspirišu i izazivaju jedni druge i reaguju na nova pitanja i činjenice (Dörnyei,  2007, str. 144). Kasnije se analiziraju sličnosti i razlike između dobijenih odgovora.

Proces istraživanja pomoću fokus grupe obuhvata:

• izbor teme – tema mora biti važna za učesnike, a oni bi trebalo da imaju određena znanja o temi. Međutim, neke teme mogu delovati bezbedno ispitivaču, ali su veoma osetljive za ispitanike. Sve istraživačke teme imaju potencijal da budu osetljive jer osetljivost teme nije fiksna, već društveno konstruisana (Farquhar and Das, 1999);
• izbor učesnika – karakteristike učesnika treba da budu u skladu sa ciljevima intervjua i temom o kojoj se razgovara. Učesnici fokus grupe se ne biraju putem slučajnog uzorkovanja. S obzirom na to da uspeh grupe zavisi od dinamike među članovima grupe, ispitivač treba pažljivo da razmotri sastav grupe. Interakcija između učesnika je ključna karakteristika metode fokus grupe i mora postojati dovoljna raznolikost da bi se podstakla diskusija. Međutim, previše heterogene grupe mogu dovesti do sukoba. Dakle, istraživači moraju da budu upoznati sa razlikama, svesni potencijalnih problema i da imaju spremne strategije da se izbore sa njima, a čak ni tada istraživač neće moći da predvidi ili kontroliše sve pravce grupne diskusije (Bloor et al. 2001, str. 20);
• organizacija – svi relevantni učesnici za određenu temu treba da budu organizovani u isto vreme i na istom mestu;
• implementacija – moderator grupe treba da bude iskusan i kompetentan za takvu vrstu intervjua. Cilj istraživanja pomoću fokus grupe nije da se dobiju odgovori grupe na unapred određena pitanja, već da se podstakne diskusija i da se kroz naknadnu analizu razumeju značenje i norme koje su u osnovi grupnih odgovora. Stoga, umesto da se od nje zahteva da odgovori na pitanje, od grupe se može zahtevati da izvrši određeni zadatak, kao što je rangiranje ili opis fotografije (Bloor et al., 2001, str. 43). Za uspešnu realizaciju istraživanja pomoću fokus grupe veoma je važna uloga istraživača. Kontrola je neophodna, ali istraživač treba da olakša grupnu diskusiju, a ne da je kontroliše, jer interakcija grupe se može narušiti prevelikom spoljašnjom kontrolom. Istovremeno, moderator ne sme dozvoliti da pojedinačni članovi dominiraju u grupi i mora nastojati da ohrabri one koji su bojažljiviji (Bloor et al., 2001, str. 49). Tišina može biti prilično neprijatna za moderatora, ali postoje određene stvari koje oni mogu da urade da je prekinu, kao što je komentarisanje neverbalnih signala (Bloor et al., 2001, str. 52).
• snimanje – najčešće se prave audio-video snimci;
• analiza – kvalitetna analiza prikupljenog materijala, pri čemu je prisustvo moderatora obavezno. Transkripcija snimka diskusije fokus grupe je obavezna prilikom akademskog istraživanja, jer jednostavno slušanje snimka ili prisećanje moderatora može dovesti do gubitka većeg dela podataka, a samim tim i do selektivne i površne analize. S druge strane, podaci dobijeni na osnovu diskusije u fokus grupama su haotični, jer ljudi često pričaju u isto vreme, rečenice ostaju nedovršene, ljudi pogrešno tumače tuđe komentare, novi argumenti se razvijaju dok razgovaraju o temi itd. Dakle, sav snimljeni govor treba transkribovati, što znači sve govornike, ukoliko govori više osoba, ne samo dominantni glas, nedovršeni ili prekinuti govor, vrlo kratke delove govora, čak i smeh i govor tela itd. Štaviše, govornika treba identifikovati (Bloor et al., 2001, str. 52). U tom cilju, na samom početku od ljudi treba tražito da kažu svoje ime i nekoliko rečenica o sebi, što može poslužiti kao referentna tačka ili osnova za identifikaciju tokom transkripcije. Uz sve to, količina podataka je ogromna, dok analiza mora biti sistematična i rigorozna, odražavajući stavove svih slučajeva, a ne samo onih koji se uklapaju u plan istraživača (Bloor et al., 2001, str. 62);
• saopštavanje rezultata– rezultati istraživanja se pravilno transformišu u izveštaje.

Analiza podataka prikupljenih putem intervjua sastoji se od sledećih elemenata:

• generisanje kodova;
• osmišljavanje analitičkih koncepata;
• otkrivanje obrazaca unutar koncepata;
• davanje objašnjenja;
• kretanje napred-nazad – stalno kretanje od početka do kraja teksta i obrnuto.

Kodiranjem se biraju podaci, povezuju i biraju teme. Iz procesa kodiranja dobijaju se klase pojava i jasno definisani pojmovi. Otvoreno kodiranje je početni postupak, koji unosi elementarni red u ogromnu količinu informacija. Fokusirano kodiranje je proces eliminisanja manje produktivnih i manje važnih kodova i fokusiranje na manji broj ključnih odabranih kodova. Kod je dobar ako sadrži jasnu oznaku, definisanu temu, opis koji objašnjava kada se tačno pojavilo nešto u vezi sa temom, kao i pozitivne i negativne primere kako ne bi došlo do zabune.

Kada se prati ponašanje, fokus grupe su manje prikladne od individualnih intervjua jer postoji tendencija da se atipično ponašanje ne prijavi ili nedovoljno prijavi u grupnom okruženju, posebno kada grupe treba da postignu dogovor o datoj temi (Bloor et al., 2001, str. 8). Prednosti grupnih intervjua su: društvena orijentacija, fleksibilnost, validnost, jasnoća, efikasnost, praktičnost, dok su nedostaci: nedostatak kontrole, otežana analiza podataka, heterogenost grupa, složena organizacija.