Konstruktivna validnost, treća vrsta validnosti, odnosi se na osnovnu teorijsku strukturu skale i njenu sposobnost da proceni teorijski konstrukt od interesa. Brojne tehnike doprinose uspostavljanju konstruktivne validnosti:
Faktorska analiza: Faktorska analiza je uobičajena tehnika koja se koristi za procenu osnovne strukture skale. Pomaže u otkrivanju latentnih konstrukata koji podstiču odgovore na stavke. Eksplorativna faktorska analiza (EFA) i konfirmatorna faktorska analiza (CFA) se često koriste za ispitivanje odnosa između posmatranih varijabli (stavki) i njihovih osnovnih latentnih konstrukata (faktora) (Brown, 2006).
Konvergentna i diskriminantna analiza validnosti: Konvergentna validnost pokazuje da su konstrukti za koje se teoretski očekuje da budu povezani, zapravo povezani. Istraživači procenjuju korelacije između konstrukta koji se meri i drugih konstrukata, koje bi teoretski trebalo da budu povezane (Campbell & Fiske, 1959). Diskriminantna validnost, s druge strane, potvrđuje da konstrukti koji ne bi trebalo da budu povezani teoretski pokazuju niske korelacije (Fornell & Larcker, 1981). Studija Netemeiera, Beardena i Sharme (2003) daje primer upotrebe ovih tehnika u proceni konstruktivne validnosti mere zadovoljstva potrošača.
Matrično ispitivanje sa više osobina i više metoda: Ova tehnika pomaže u razlikovanju uticaja različitih osobina i metoda na rezultate skale (Campbell & Fiske, 1959). Istraživači koriste ovaj metod da ispitaju odnose između više osobina (konstrukata) i različitih metoda koje se koriste za njihovo merenje. Ona osigurava da skala istinski procenjuje konstrukt od interesa, a ne druge povezane, ali različite konstrukte.
Kao primer, studija La Greka i Lopeza (1998) koristila je faktorsku analizu da bi potvrdila skalu koja meri socijalnu anksioznost kod adolescenata. Istraživači su identifikovali i potvrdili osnovnu faktorsku strukturu skale, obezbeđujući njenu konstruktivnu validnost u proceni socijalne anksioznosti. Ovo pokazuje kako faktorska analiza može biti instrumentalna u validaciji psiholoških skala.
Ukratko, uspostavljanje validnosti u alatima za psihološko merenje je višestruki proces. Sadržajna validnost se oslanja na stručnu procenu i kvantitativne mere kao što su CVR i CVI da bi se potvrdila relevantnost stavki i usklađenost sa konstruktom. Kriterijumska validnost uključuje istovremene i prediktivne metode validacije, dok konstruktivna validnost koristi faktorsku analizu i procene konvergentne i diskriminantne validnosti. Ove metode obezbeđuju da alati za psihološka merenja tačno obuhvataju konstrukte koje treba da procene, doprinoseći ukupnoj pouzdanosti i validnosti psihološkog istraživanja.
